Vesti sa Nedeljnik Vreme

Ako izuzmemo slavna imena naše Crkve koja su nam ostavila velika književna dela – koja danas još čitaju istraživači naše istorije književnosti – malo je danas otud književno učenih ljudi koji osim teologijom, propovedima i hrišćanskim poslanicama, upozorenjima i saopštenjima i uopštenim porukama umeju da svoj dar pokažu preko književnosti u današnjem smislu te reči. ... Pročitaj više ›

0

Posle Drugog svetskog rata sremski Nemci iselili su se iz svojih kuća u Beškoj i otišli da žive u Karlshuld. U želji da nastave prekinuti stogodišnji zajednički život makar i na daljinu, pre dvanaest godina Karlshuld, mesto u blizini Minhena, i Beška, mesto u opštini Inđija u Sremu, postali su partneri. Partnerstvo su negovali kroz ... Pročitaj više ›

0

“Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom koja ne bi bila previše poezija, ni previše proza.” Ove reči Česlava Miloša su moto za novu zbirku pesama Miodraga Raičevića O stvarima koje je Homer propustio (Gramatik, Beograd, 2022). Moto Česlava Miloša može se shvatiti kao uputstvo za čitanje, ali i kao polazna intonacija nove knjige Miodraga Raičevića. ... Pročitaj više ›

0

Hans-Tis Leman (Hans-Thies Lehmann) je studirao na Institutu za komparativnu literaturu na Slobodnom univerzitetu u Berlinu (Freie Universität Berlin). Ovaj institut je pokrenuo i na njemu predavao Peter Sondi, autor veoma značajnog dela Teorija moderne drame (prvo izdanje 1956, kod nas je objavljeno 1995, izdavačka kuća Lapis). Hans Tis Leman je sarađivao sa Peterom Sondijem ... Pročitaj više ›

0

Utisak koji se pomalo neočekivano pojavio na uzorku nekih od probitačnijih naslova iz programa prvih dana ovogodišnjeg izdanja Festivala evropskog filma na Paliću, utisak koji je, doduše, sramežljivo, sugerisao da je i unutar vira poslovičnog tematskog čemera savremenog evropskog filma barem tu i tamo opravdano očekivati i nekoliko povoda za smeh, postojanije se pozicionirao i ... Pročitaj više ›

0

Nipošto nije slučajno da se banalnost najradije razbaškari u pompeznosti, visokoparnosti, grandomaniji; puna je književna istorija pisaca, čak neloših, koji su i pre smrti umrli od ove boljke. Kao samoproglašeni “slabi subjekt”, nepouzdan i prevrtljiv, marginalan u svakom smislu, ćoškaroš, luftika i niškorist, bleda senka ujvidečka ovlašno osvetljena Lunom, jedva-kulturna polučinjenica i društveno-politička nečinjenica od ... Pročitaj više ›

0

Slobodan Tišma misteriozna je ličnost autentično novosadske umetničke scene. Šira javnost upoznala ga je u jugoslovenskim “novotalasnim” danima tokom 1980-ih, kao frontmena i pesnika bendova La Strada i Luna, dva izgubljena dragulja originalnog new wave / post-punk / gothic-rock izraza, poreklom iz severne pokrajine. Danas posmatrano, Luna i La Strada apsolutno stoje u istom redu ... Pročitaj više ›

0

Slobodan Tišma misteriozna je ličnost autentično novosadske umetničke scene. Šira javnost upoznala ga je u jugoslovenskim “novotalasnim” danima tokom 1980-ih, kao frontmena i pesnika bendova La Strada i Luna, dva izgubljena dragulja originalnog new wave / post-punk / gothic-rock izraza, poreklom iz severne pokrajine. Danas posmatrano, Luna i La Strada apsolutno stoje u istom redu ... Pročitaj više ›

0

The post Krvavi oktobar 1941. (9) appeared first on Nedeljnik Vreme. Pročitaj više ›

0

O istoriji plave boje opsežno je pisao francuski medijevalista Mišel Pasturo. Ta bogato ilustrovana i obimna studija objavljena je i kod nas, a ja nemam nameru da je prepričavam, niti – daleko bilo – da probam da konkurišem starom znalcu, ali bih voleo da pružim jedan pogled na plavu boju kojim se Pasturo nije tako ... Pročitaj više ›

32

Izvesna miksologistkinja Karli Pi koja je na internet poznata kao Kuvarica Pi, to jest @chef.pii, uzburkala je najpre američku, a potom i širu javnost svojim ružičastim, to jest Pink sosom. Karli je samohrana majka dvoje dece koja za život zarađuje radeći kao privatni šef (kuvar) na zabavama bogatih u Majamiju, a titula miksologistkinje znači da ... Pročitaj više ›

0

Kada je američki predsednik Vudro Vilson u julu 1918. godine poslao 13.000 vojnika u Rusiju, Prvi svetski rat je i dalje izgledao nepovoljno za saveznike. Pošto Rusko carstvo više nije bilo u ratu, Nemačka je premestila desetine divizija sa istočnog fronta u Francusku da pokušaju da zadaju poslednji udarac i okončaju rat, a nemačka ofanziva ... Pročitaj više ›

0

Na frontu na istoku nema većih pomeranja u prethodnih par nedelja, posle povlačenja vsušnika iz Lisičanska i okoline. Rusi su pritisli prema liniji odbrane Seversk-Soledar-Bahmut i polako uzimaju prigradska naselja tih gradova. Sa obe strane glavnu ulogu ima artiljerija, kao i do sada. Ukrajinci se hvale da su pogodili važan Antonovski most koji povezuje Herson ... Pročitaj više ›

0

Ovog meseca navršava se deset godina od završetka dužničke krize u evrozoni, ali čepovi na flašama šampanjca neće iskočiti jer bi godišnjica mogla da označi početak nove krize. Premijer 67. vlade u istoriji Republike Italije Mario Dragi, bankar svetskog glasa, svojevremeno proglašen za “spasioca evra”, odlučio je da podnese ostavku. Pre osamnaest meseci, predsednik Italije ... Pročitaj više ›

0

Kada je, krajem februara ove godine, Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, mnogi su se, iako zgroženi ratom na tlu Evrope, sujeverno ponadali da to znači kraj pandemije korona virusa. Jer, ko je lud da počinje rat dok vlada pandemija virusa koji do pre dve i po godine nije postojao? Ni pandemija ni rat nisu teme ... Pročitaj više ›

0

Gotovo četiri meseca otkako su 3. aprila održani parlamentarni izbori, 250 narodnih poslanika će konačno sesti u poslaničke klupe. U poređenju sa prethodnim jednoumnim sazivom, ovaj novi biće šarolik. U njemu će se naći i zeleno-leva koalicija Moramo koju će predstavljati 13 poslanica i poslanika. Među njima je i “žena sa barikada” – Minja Nikolić, ... Pročitaj više ›

0

Postoji na jugu Srbije izreka, zaostala valjda iz turskog vakta u kome je Bujanovac bio do 1912, a koja glasi: “Bez Kambera svadba ne biva!” Danas, stotinu godina kasnije, ova umotvorina deluje kao proročanstvo. Kao što bez Kambera, za koga se pouzdano ne zna da li je bio stvarna ili izmišljena ličnost, nije moglo biti ... Pročitaj više ›

0

Drugi po veličini i značaju globalni sajam vazduhoplovne industrije održan je nedaleko od Londona od 18. do 22. jula, posle četiri godine pauze. Aerodrom Farnboro, pored toga što prevashodno služi kao vazdušna luka za poslovne mlaznjake, svake druge godine domaćin je okupljanja civilne i vojne vazduhoplovne industrije koje tokom radne nedelje objavljuju narudžbine, izlažu letelice ... Pročitaj više ›

0

Nepodnošljivi toplotni talasi “za­-pljuskuju” Beograd i svijet, iznenadni ljetnji pljuskovi pretvaraju se u bujice. Klimatske promjene nisu više sporne – pitanje je samo kakve će sve biti njihove posljedice. Da li smo prešli crvenu liniju, šta se može očekivati u budućnosti i kakva je uloga zelene energije u svemu tome, za “Vreme” govori vanredni profesor ... Pročitaj više ›

0

Od kada su nove komunističke vlasti između 1945. i 1948. u nekadašnje nemačke kuće u Vojvodini naselile 225.696 stanovnika iz ruralnih i ratom opustošenih krajeva Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije – nad glavama sada već četvrte generacije tih kolonista visi zebnja: "Šta ako se Švabe vrate…". Ne treba trošiti vreme na argumente ... Pročitaj više ›

234